Šta je PFLAG grupa?

PFLAG grupu čine roditelji, porodice i prijatelji lezbejki i gejeva, posvećeni unapređenju položaja i društvenog prihvatanja LGBT osoba.

Okupljanje PFLAG grupe ima za cilj pružanje podrške LGBT osobama kako bi se osnažile za zalaganje za svoja prava, kreiranje obrazovanih i edukativnih praksi kako bi se formirao pozitivniji stav javnosti prema LGBT osobama, kao i zastupanje koje podrazumeva pokretanje političkog dijaloga sa nosiocima vlasti i saradničkim organizacijama civilnog društva u Srbiji o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, a sa ciljem unapređenja položaja LGBT osoba.

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava je i u prethodnim godinama individualno podržavala roditelje LGBT osoba i u nekoliko navrata inicirala okupljanje PFLAG grupe, a 2006. godine Labris je sproveo kampanju „Ponosna na svoje roditelje“ i objavio brošuru namenjenu roditeljima čija su deca lezbejke, gej, biseksualci/ke dok se organizacija Siguran puls mladih – Spy dve godine unazad kontinuirano bavi pružanjem psihosocijalne podrške roditeljima LGBT osoba.

PFLAG ima više od 500 predstavništava širom sveta, uz više od 200 000 članova i onih koji ih podržavaju. Akronim PFLAG, koji se čita „P-FLAG“ /pifleg/, prvobitno je značio Parents, Families and Friends of Lesbians and Gays, ali se 2013. godine prešlo na korišćenje samo akronima da bi se uključivi čitava LGBT zajednica. S obzirom na važnost uloge porodice i socijalnog okruženja u životu svake osobe, cilj okupljanja PFLAG grupe je stvaranje što tolerantnijeg okruženja koje će biti podržavajuće kako za LGBT osobe tako i za njihove roditelje, porodicu i prijatelje.

Istorijat
PFLAG
grupe

Aprila 1972. godine nastavnica Džin Manford i njen muž bili su kod kuće u Flašingu, u naselju Kvins, kada su primili poziv iz bolnice da je njihov sin Morti, gej aktivista, pretučen dok je delio letke na petnaestom po redu godišnjem okupljanju „Unutrašnjeg kruga“, političkog skupa u Njujorku. Kao odgovor na to, napisala je protestno pismo Njujork Postu u kojem je sebe predstavila kao majku gej demonstranta, požalivši se na nezainteresovanost policije da nešto učini. Tokom nedelja koje su usledile, Džin je davala intervjue u radio i televizijskim emisijama u nekoliko gradova. Ponekad su s njom gostovali muž ili sin. Na njujorškom prajdu 25. juna, učestvovala je sa svojim sinom, noseći rukom ispisan transparent na kojem je pisalo „Roditelji gejeva ujedinite se u podršci našoj deci“. Inspirisani dobrom prihvaćenošću, došli su na ideju o organizaciji roditelja čija su deca gejevi i lezbejke koja je trebalo da bude, kako je kasnije rekla, „most između homoseksualne i heteroseksualne zajednice“. Uskoro, počeli su da drže skupove za takve roditelje, u kojima je učestvovao i njen muž. Džin je za njega rekla da „ume sa rečima... mnogo je bolji govornik od mene. Bio je uz mene u svakom pogledu“. Tako je nastala najstarija PFLAG organizacija PFLAG Nationalm danas najveća američka organizacija za roditelje, porodicu, prijatelje i strejt saveznike koji podržavaju LGBT populaciju. Ranije, ova organizacija bila je poznata kao Parents, Friends and Family of Lesbians and Gays.

Prvi zvanični skup održan je 26. marta 1973. u Metropoliten-Dvejn metodističkoj crkvi u Grinič Vilidžu ( koja se sada zove Crkva Vilidža ). Prisustvovalo je otprilike dvadesetoro ljudi. Sledećih godina, prenoseći se od usta do usta ili iz potrebe zajednice pojavile su se slične grupe, nudeći utočište i podršku roditeljima koji su imali gej decu. Nakon Nacionalne šetnje za gej i lezbejska prava 1979. godine, predstavnici tih grupa su se po prvi put sreli u Vašingtonu.

Do 1980. PFLAG, tada poznat kao Parent's FLAG, počeo je da deli informacije obrazovnim institucijama i verskim zajednicama u čitavoj zemlji, zauzimajući mesto izvora informacija za široku javnost. Kada je „Draga Saveta“ pomenula PFLAG u jednoj od svojih kolumni, na adresu organizacije stiglo je više od 7000 pisama tražeći informacije. Godine 1981. članovi su odlučili da pokrenu nacionalnu organizaciju. Prvo PFLAG predstavništvo osnovano je u Los Anđelesu i njime je predsedavala jedna od osnivača, Adel Star. Federacija roditelja i prijatelja lezbejki i gejeva, koja se sastojala od nekih dvadeset grupa, uspostavljena je u Kaliforniji 1982. pri čemu joj je dodeljen status neprofitne, neoporezovane organizacije. PFLAG se 1987. preselio u Denver, kada je predsednica bila Elenor Levolen. Tokom osamdesetih, PFLAG se takođe protivio antigej pohodu Anite Brajant, istovremeno radeći na tome da vojska SAD-a prestane da izbacuje lezbejke iz svojih redova. To je bilo gotovo deceniju pre nego što će pitanje vojne službe doći na dnevni red LGBT pokreta. Do kraja osamdesetih, PFLAG je zabeležio značajan uspeh u osnivanju predstavništva u ruralnim sredinama.

Nadovezujući se na period ekspanzije, 1990. PFLAG je zaposlio izvršnog direktora i preselio se u Vašington. Iste godine, Poleta Gudman, predsednica PFLAG-a, poslala je pismo Barbari Buš tražeći podršku predsednika Buša. Lični odgovor prve dame glasio je: „Iskreno verujem da ne smemo tolerisati diskriminaciju bilo koje osobe ili grupe u našoj zemlji. Takvo ponašanje sa sobom uvek donosi bol i nastavlja netoleranciju“. Njeni komentari, koji su slučajno dospeli to Asošiejted Presa, prouzrokovali su politički naboj kao verovatno prvi pozitivni komentari Bele kuće o homoseksualcima.

Vremenom, organizacija je uključila i biseksualce i transrodne osobe. Rodni identitet je 1998. posebno pridodat misiji PFLAG-a. Ovo se desilo nakon glasanja na njihovom godišnjem skupu u San Francisku. PFLAG je prva nacionalna LGBT organizacija koja je zvanično usvojila program ukjučivanja transrodnih osoba, uz obećanje da će, ne samo uključiti transrodne osobe u svoj rad, već da nikada neće podržati zakone i programe koji ove osobe isključuju. Godine 2002. Transrodna mreža PFLAG-a, poznata i kao TNET, postala je PFLAG-ova prva ćerka organizacija, koja je imala sva prava i obaveze kao i obična predstavništva. TNET je 2013. zamenjen Nekonformističkim savetom transroda i roda (TGNC). U 2013. postavljena je bronzana spomen-ploča u Crkvi Vilidža, kao uspomena na prvi skup koji je tu održan 1973. godine. Na ploči piše: „Godine 1972. nastavnica iz Kvinsa Džin Manford hodala je uz svog gej sina, aktivistu Mortija Manforda, na Paradi oslobođenja ulice Kristofer, noseći transparent „Roditelji gejeva ujedinite se u podršci našoj deci“. Neverovatan odziv na taj jednostavan čin podstakao je Džin, njenog muža Džejmsa i pionire pokreta za ravnopravnost LGBT populacije da osnuju grupu za podršku LGBT ljudima, njihovim roditeljima, porodici i prijateljima.

Prvi skup te grupe – danas poznate kao PFLAG – održan je na ovom mestu u martu 1973. Podignuto od strane Društva za očuvanje istorijskih spomenika Grinič Vilidža u saradnji sa članovima PFLAG-a svuda, u čast zaveštanju ljubavi koja se rodila ovde“.

us aid isc
Ova publikacija/brošura/veb-sajt nastala je uz finansijsku pomoć Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) preko Instituta za održive zajednice (ISC).
Izneti stavovi predstavljaju isključivo stavove autora i nužno ne predstavljaju stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.